Косовска битка

Косовска битка

Уводна реч уз ово фототипско издање

МНОГО РАЗЛОГА И ОПРАВДАЊА има за појаву овог фототипског издања књиге Косовска битка, одштампане у Београду 1933. године, аутора ђенерала Јована Мишковића, начелника Главног ђенералштаба, председника Краљевске српске академије и почасног члана Српског лекарског друштва. Предметна књига писана је у време када српски патриотизам није осуђиван; када вера у Бога није исмејавана и када су се писана реч и наука слободно развијале. Слободарска, народносна и патриотска свест Срба је систематски сузбијана од 1945. године. Од тада се Србији намеће нова политичка идеологија, нова наука, нов начин погледа на Српску православну цркву и веру у Бога. Све што се није уклапало у владајући комунистички систем морало је да се занемари, презре, омаловажи, исмеје или уништи. Тако су и књиге, прожете патриотским
слободарским српским духом запостављане, забрањиване, уништаване. Једна од многих таквих књига је и ова књига Косовска битка, коју историчари после 1945. године игноришу. Као доказ за то нека послужи чињеница да, на пример, Раде Михаљчић, дугогодишњи професор средњовековне српске историје на Београдском универзитету реч једну нема о овој књизи у својој тротомној
историји под насловима: Крај српског царства; Лазар Хребељановић; Јунаци косовске легенде, Београд 1975, 1989.

Постојали су после 1945. године и други научници и професори универзитета, али и академици који су своје научне радове прилагођавали идеологији владајућег политичког система. Таквих има много. Међу њима су Александар Соловјев, Сима Ћирковић и други, који су генерaције и генерације студената учили погрешно када је реч, на пример, о историји: средњовековне Босне, „Цркве босанске”, крстјана, богомила. Такве називе државним историчарима, или историчарима по наруџбини,за које важи она народна: 
„Певам песму онога чији хлеб једем”.

Политичка идеологија и наука не могу, по природи ствари, да иду заједно. Имао сам девет година те поменуте 1945. године. Још као ђак у основној школи и гимназији уочавао сам како се намеће преваспитање
у духу владајуће атеистичке идеологије. Живе остатке такве идеологије затекао сам и много касније, радећи у Историјском институту Српске академије наука и уметности. 

Наведени и многи други разлози утицали су на мене да предложим „Народном делу” да фототипски умножи књигу Косовска битка, коју би требало да имају у рукама најпре државници и војне старешине, али и сваки српски војник. Снажна је и нимало случајна порука на печату издавачке куће „Народно дело”, која гласи: „Држава почива на просвећености”. А просвећеност није ништа друго до сазнање истине, без које нема слободе. Човек је роб све дотле док не сазна истину. Треба коначно да се схвати да данашње јадно стање у вези са Косовом и Метохијом није ништа друго до производ југословенске комунистичке идеологије, која је
све чинила да сузбија патриотски и слободарски дух Срба, и да смањи њихов број наспрам броја Шиптара, у великом броју досељених из Aлбаније. Законом је то било спроведено. 

Изворни примерак књиге Косовскa биткa, налазио се у библиотеци угледног мог наставника у Краљевачкој гимназији Милета Јовића, професора српског језика и књижевности. Он је основао Завичајни музеј града Краљева. Познат је и по томе што се годинама бавио проучавањем Косовске битке са историјског, културолошког, религиозног, војног и топографског гледишта. Након његовог упокојења књига доспева у руке сестричине, др Мирославе Панић, вишедеценијске професорке на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју старог века. Та његова сестричина је књигу Косовска битка поклонила 1996. године свом братанцу Марку Панићу, студенту историје уметности на истом филозофском факултету, који је радо прихватио да се ова фототипија појави без брисања подвучених линија, знакова и речи професора Милете Јовића.

др Миодраг Петровић
У Београду, октобар 2023. године