"Сврха фототипског издања Иловичког преписа (1262) Законоправила Светог Саве је да поменута књига постане доступна, будући да готово пуна два века домаћи и страни научници, углавном историчари, филолози, правници и теолози, истичу важност проучавања највеће српске рукописне књиге, Законоправила, која се у литератури појављује и под именом Крмчија. Поменутим називом нанета је неправда састављачу и преводиоцу Светом Сави, који у првој реченици овог дела истиче да је реч о Законоправилу, чији је назив настао по узору на грчку сложеницу којом се казује да књига садржи, у основи, грађанске законе и црквена правила на четири стотине листова пергамента."