Сиротна књига

Пред нама је роман о деци коју је судбина окупила у дому за сирочад. Павиљон краљице Марије, сиротни дом у Буковику код Аранђеловца, само је полазна тачка из које се прича шири, временски и просторно. Златковићев времеплов враћа нас у доба Великог рата, затим у време између две војне, па даље кроз вихор Другог светског рата, доба Информбироа, све до 70-тих година 20. века. Овај књижевни брод, пун занимљивих ликова, плови од Букуље и Венчаца, преко Београда, све до Северне Каролине на обалама Америке. Аутор на изузетно вешт начин, већ препознатљив његовим читаоцима, преплиће прошлост и садашњост, јаву и сан, игру и збиљу, документарност и фикцију. Изненада прелази с приче о групи деце, својеврсног дневника њиховог живота, на лично казивање наратора у првом лицу. Златковић нам не оставља ни у једном тренутку сумњу у аутентичност и документарност приче, поткрепљену цитатима, писмима, белешкама, па чак и фотографијама. Између корица ове књиге, која се чита у једном даху, срећемо краљеве и просјаке, четнике и партизане, комунисте титоисте и информбировце, злочинце и праведнике, барабе и министре. Они говоре изворним  језиком, што нам, уз мајсторски описане детаље, омогућава да ликове јунака видимо као на платну каквог хиперреалисте. Управо та језичка и визуелна аутентичност јесте особена вредност коју налазимо у свим Златковићевим делима.

Извод из уредничке рецензије