НАРОДНО ДЕЛО, ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ
НЕДАВНО ЗАБЕЛЕЖЕНИ ИЗБОР ПЕЧАТОВОГ КРИТИЧАРА: ВРЕДНИ НАСЛОВИ СА ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА КЊИГА
Недавно се, у издању „Народног дела“ из Београда, а са приређивањем и преводом др Миодрага Петровића, појавило Законоправило, као наша трајна баштина. У три тома, пред нама је почетна светлост којом смо кренули у пуну и праву историјску самосвест, да будемо народ Христов.
Законоправило су „књиге староставне“, којима се обраћамо Богу Правде, да од пропасти штити све нас, заувек. Од Законоправила почиње да „правда држи земљу и градове“.
У поговору Законоправила истиче Свети Сава: „…Појавише се на светлост словенског језика ове богонадахнуте књиге, зване номоканон, јер пре тога беху помрачене облаком мудрости грчког језика; сада пак заблисташе, то јест, протумачене су и благодаћу Божјом јасно сијају, одгањајући таму незнања и све просвећујући разумном светлошћу, и од греха избављајући. Сваки пак учитељ, хоћу да кажем епископ или презвитер или други ко има учитељски чин, ако не зна добро ове књиге - ни самог себе не зна ко је, а проникнувши у дубину ових богонадахнутих књига као у огледалу видеће и себе какав је, и какав треба да буде, и друге ће познати и научити…“
Миодраг Петровић нас подсећа: “Овакво казивање потврђује да је српски народ свестан не само колико је повезан са византијским правом, већ и да је сачувао пуну самосталност, самодржавност, самоцрквеност. Законоправило је старије од Душановог законика (1346. и 1349. године) око 130 година. Пуну важност је, међутим, задржало и после обнародовања наведеног законика. У Српској православној цркви се све до данас сматра званичним правним кодексом.“
Протограф Законоправила Светога Саве није сачуван. Најстарији препис је из 1262. године, познат под именом Иловичка крмчија. Састоји се од 400 листова на пергамену, размера 24 х 31 см (текст: 8,5 х 23,5 см). На жалост, налази се у Загребу, у Хрватској ( некад Југославенској) академији знаности и умјетности.
Законоправило је дело које је Свети Сава годинама преводио и приређивао, припремајући аутокефалију Српске Цркве. Он је узео све што је вредно из ромејске правне традиције, величанствено синтетисане у Јустинијановим кодексима, али се освртао и на наше обичаје и околности, прилагођавајући све што је требало прилагодити. Када је 1219. добио аутокефалију Српске Цркве, сваком од новохиротонисаних српских владика могао је у руке уручити овај зборник у коме се, поред правила Светих Апостола, Васељенских и помесних сабора Цркве, нашло и грађанско законодавство.
08/11/2024
Извор: Печат
https://www.pecat.co.rs/2024/11/knjige-koje-nas-privode-logosu/
