Pођена 26. децембра 1972. у Сомбору, одрасла у Београду - у граду који јој је дао и ритам и душу. У Београду је завршила школу и факултет, и ту научила да улице, фасаде и реке имају свој језик, ако умеш да слушаш. Професионално се бави људским умом и бихејвиоризмом. Посматра обрасце понашања, унутрашње механизме човека и скривене покретаче његових одлука. Та знања уткала је у своје писање - па њене приче нису само књижевне слике, већ и дубоке студије људске природе. Писање је за њу начин да повеже науку и уметност, разум и осећаје, чињенице и метафоре. Њене приче настају из свакодневице, али се у њима огледа филозофија, иронија и нежност. Верује да и најкраћа реченица може да отвори највећу истину. Пише о љубави и губитку, о граду који памти и људима који остају, о времену које нас мења и о души која се бори да опстане. За њу књижевност није ни хоби ни посао, већ начин постојања. Ова књига је њен први рукопис у корицама, али није прва прича коју је испричала. Свака написана страница била је део пута, а ова збирка је доказ да тај пут води увек даље - ка ономе што остаје када све друго прође: реч.