Васа Казимировић је завршио гимназију и студије историјских наука у Београду. Радио је у Радио Београду као уредник програма на немачком језику, а затим као директор Издавачког центра Београд прес и покретач и главни уредник листова и едиција: Трибина, Нова књига и Данас.
Шездесетих година живео је у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, где се бавио истраживањем и прикупљањем грађе из новије српске и југословенске историје. Био је неуморан радник, велики истраживач. Његово дуготрајно и темељно проучавање Бечког архива бацило је ново светло на неке кључне личности и догађаје новије српске историје: Николу Пашића, Обреновиће, краља Петра I и Александра Карађорђевића, као и на српску официрску елиту.
У последњих десет година свога живота објавио је четири велика дела: „НДХ у светлу немачких докумената и дневника генерала Глејза фон Хорстенауа“, „Никола Пашић и његово доба 1845 - 1926“, за које му је додељена НИН- ова награда за публицистику, „Србија и Југославија од 1914. до 1945. године“ у четири тома, издавачки подухват 1995. године и монографију „Црна рука“.
