Хитлерови одреди смрти

* Све што нисте знали, а треба знати о нацизму и SS-у *

Други светски рат остаће упамћен по до тада незабележеном разарању и масовном истребљивању готово целих нација. У том ковитлацу хаоса постојале су многобројне организације, формације и структуре, специфичне за тоталитарне државе, које су спроводиле политику уништавања. Посебно интригантна и историјски занимљива је делатност SS-a (Schutz-Staffeln) - Заштитних одреда, чији су припадници били елита националсоцијализма, познати као Црни корпус (Schwarzes Corps). Одабрани по расним критеријумима, ови добровољци у црним униформама имали су задатак да спроведу у дело претходно конципиране идеје вође - Адолфа Хитлера. Идеологија нациста је тражила одважне, беспоговорно послушне и до крајњих граница одане извршиоце националсоцијалистичке расне идеологије. Нацистичка држава тежила је тоталитарним средствима која су укључивала „решење јеврејског питања“ и освајање „животног простора“ (Lebensraum) на истоку. То су били синоними за пројекат убијања, истребљења и геноцида који је требало спроводити над „подљудима”. Посебан задатак да Хитлерове замисли изврши и спроведе у дело, добио је Хајнрих Химлер (Heinrich Himmler), човек који ће у светску историју ући као највећи технократа смрти, хладнокрвни командант масовног злочина и тамничар милиона. Химлер је располагао директном одлуком да ли ће и колико дуго живети, читави народи у земљама окупиране Европе. Неограничена власт којом је Химлер располагао потицала је од огромног Хитлеровог поверења према „верном Хајнију“, како га је вођа звао од миља, у интимном кругу. Најважнија питања о националсоцијализму која се након скоро једног века намећу, углавном су разматрана и промишљана од стране историчара, политичара, државника, мемоариста, војних команданата, заробљеника, затвореника, новинара и књижевника. Са наше историјске дистанце, која је сасвим довољна за рационално сагледавање проблема, чини се да се нека питања поново постављају. 

Владимир Баровић

Владимир Баровић је редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за медијске студије. Магистрирао је 2007. године на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за историју (смер Историја Југославије) и одбранио тезу „Утицај националсоцијалистичке идеологије и значај медија на политичка збивања међу ...