СРПСКИ ЕП

Предговор

Избор епских јуначких песама у издању издавачке куће „Народно дело“ из Београда представља покушај и настојање да се, једним не тако уобичајеним приступом, младим читаоцима новијих генерација скрене пажња на њихов културолошки значај и књижевноуметничку вредност.

Познато је да епско, а затим и лирско књижевно стваралаштво, најпре усмено, а потом и писано, као аутентично обележје културног идентитета, заузима нарочито место на стваралачкој лествици једног народа. Имајући у виду овај специфичан фолклорни израз, а потом и снажну директивну снагу културних модела који припадају народној књижевности, не смемо заборавити да су се, вековима уназад, управо захваљујући њој, очували читави системи вредности многих етноса у погледу права, религије и етике.

Из народне књижевности одважно су зрачили узорни књижевни ликови и историјске личности, одсудни тренуци и догађаји, затим и читава лепеза обреда, веровања, нарави и обичаја, пожељних и непожељних понашања која је ваљало следити или мењати. Она је обликовала људе, поучавала нараштаје, десетерцима бранила отаџбинске бедеме и подсећала на све оно што и данас својевољно и олако заборављамо. „Њен задатак је био већ у најстарије време”, истиче Војислав Ђурић у Антологији народних јуначких песама (СКЗ 1994), „да чува спомен на заслужне претке, на значајне људе и догађаје уопште, на храбре ратнике особито, јер је рат веома дуго био један од основних видова привреде, и да васпитава млађе нараштаје у ратничком, херојском духу”. Било да је у сржи народне књижевности било доминантно осећање или догађај, било да је исписивала лирске или епске културолошке странице, она је претеча свих потоњих књижевних форми и обележја, а неретко је у себи сажимала одлике и атрибуте сва три књижевна рода, лирике, епике и драме, јер је и сам људски живот њихова неуједначена и непоновљива мешавина.

Стога је у епским јуначким песмама које су овде сабране, а које су каткад схваћене непотпуно, најчешће у кључу фабуле, незаобилазне улоге националног јунака и историјских догађаја, присутна једна фина и слојевита лирска снага и дубина. Доминантне епске моменте у песмама пред читаоцем краси изузетна лирска и драмска уравнотеженост њених књижевних ликова. Њихова унутрашња људска драма настала на сукобу са увреженим начелима или трагиком догађаја, драма која је једновремено и драма читаве заједнице, непоткупљив су показатељ слојевите и сложене народне мисли и књижевног богатства наше епске поезије проткане снажним емоцијама.

Рецимо и то да овај упечатљив избор има за циљ да истакне најпре књижевноуметничко вишегласје, стилску и језичку лепоту и вредност српског епа, полазећи најпре од доминантних тема, идеја и мотива које обједињују одабране песме, независно од циклуса коме припадају и хронологије њиховог настанка. Шест целина на које је књига подељена, недвосмислено указују на идејну нит приређивача. Можда ће управо оне, обједињене око сржних животних и историјских тема, пробудити занимање неких нових генерација за непрегледно врело мудрости и лепоте наше народне књижевности. 

др Наташа Ковачевић