Госпођица

Испричана у виду приповести о људском поруку који постепено нагриза све поре једног живота, Андрићева прича о Рајки Радаковић, непоправљивој тврдици чије се постојање своди на голу штедљивост и ускраћивање најосновнијих животних потреба, слика је једне промашене и непоправљиве егзистенције. Схваћен у кључу било које порочности којој се жив човек може одати, роман пред читаоцем носи у себи снажну поруку о томе да нас слабости којима се предајемо, уколико им се на време не одупремо, неминовно могу одвести у потирање личне егзистенције.

Код мајстора за бескрајно и несхватљиво