ЗНАЧАЈ И ЛЕПОТА ВЕЛИКИХ ПРАЗНИКА

Дејан Томић, наш некадашњи суграђанин, рођен у Стапару, за Сајам књига у Београду, приредио је ново, треће трокњижје. Прво је било под насловом „Србобранке“, друго посвећено српском прозном предању и треће под заједничким насловом „Читанке“. Прва у сету од три књиге је „Српска божићна читанка“, за коју је предговор написао архимандрит манастира Ваведења из Сремских Карловаца, др Клеопа (Стефановић), друга је „Српска васкршња читанка“, са предговором протојереја-ставрофора др Милоша Весина и трећа „Видовданска читанка“, за коју је песму приложио, као предговор, академик Матија Бећковић.

• Од куда идеја да приредите ово трокњижје?

- Рођен сам у Стапару, где се после 1945. године нису могли потиснути празници Српске православне цркве, тако да се у месту славила и крсна слава (свечари), као и Божић и Ускрс. Нарочито велико славље је било на празник Успења Пресвете Богородице, Великој Госпојини, којој је посвећена црква на стапарској Водици. Углавном се код многих славило као део традиције, без улажења у суштину разлога ових празновања. Ипак, то је у многоме олакшало да се крајем 1980. године народ у већем броју врати у цркву на молитву, а тиме и сазна разлоге празновања. Тежи је случај са местима у која су дошли колонисти, поготово што су у тим местима постојали храмови других вероисповести, а православни не, и они нису наставили, у великој мери, са својим обичајима које су празновали у старом крају. У Божићној и Васкршњој читанци, управо је посвећена пажња обележавању ових празника у Горњој Крајини, Далмацији, Херцеговини, Босни, Црној Гори, Старој Србији (данас су то Космет и Северна Македонија), Славонији, док у Војводини та нит славља није ни прекидана међу Србима староседеоцима.

• Који извори су Вам послужили да бисте вратили време у којем су се празновали ови велики хришћански празници?

Стари српски листови и часописи који су излазили на тим просторима до 1944. године били су основни извори са текстовима посвећеним овим празницима, и не само њима. Тако су се могли у тим новинама пронаћи текстови о слављењу Божића, Васкрса, па и Видовдана. Та српска периодика објављивана је у Будимпешти, Бечу, Темишвару, Загребу, Госпићу, Задру, Дубровнику, Мостару, Сарајеву, Цариграду, Цетињу, Скопљу, Битољу, САД итд, а бројна је била и она штампана у Војводини, као и у Београду. Треба нагласити да се ова периодика налази у богатом фонду Библиотеке Матице српске, у којој сам, углавном, истраживао.

• Шта све доноси „Српска божићна читанка“?

„Српска божићна читанка“, посвећена Рождеству Господа Исуса Христа, поред самог чина рођења у Витлејемској пећини, доноси и велики број духовних поука које  проистичу из празновања рођења Богомладенца. Пажња је посвећена и празницима који се светкују уочи Божића, а то су већ помало занемарени Детињци, Материце и Очеви, те значају Бадњака. Приређени су и народни обичаји који су се практиковали на свим просторима где су Срби живели и где живе.

На њеним страницама су и приповетке посвећене божићним догађањима од Јанка Веселиновића, Павла Марковића Адамова, Боре Станковића и др. Као и свака читанка и у овој су приређене бројне песме посвећене Божићу најпознатијих српских песника као и оних који су неоправдано скрајнути. Књига је примерено илустрована са фрескама и иконама из Хиландара, Пећке Патријаршије, Дечана, Острога, Старе цркве у Сарајеву, манастира Крушедола, Пива, Никоља, Св. Тројице у Пљевљима итд.

Захваљујући нашем некадашњем суграђанину Душану Шкорићу приређене су и иконе на стаклу.

• Који је концепт „Српске васкршње читанке“?

На истом концепту приређена је и „Српска васкршња читанка“, с тим што објављује текстове посвећене страдању Господа Исуса Христа: издаји, Тајној вечери, хватању у Гетсиманском врту, суђењу пред Пилатом, страдању на Голготи и Васкрсењу. Васкрс или Ускрс био је симбол српског народа који је вековима робовао под туђом влашћу и славећи Васкресење Господа Исуса Христа он је кроз векове очекивао и свој васкрс који је дошао са Балканским ратовима и Првим светским ратом. Била је обавеза да се приреде примерени текстови посвећени Васкрсу, као и Божићу, у старој српској штампи, без обзира што су ти листови и часопис излазили у страним државама. Бројне су биле духовне поруке и поуке у приређеним текстовима, обично прожетим родољубљем, из којих се може сазнати и како се прослављао Васкрс међу Србима у различитим крајевима. Налази се и запис о Св. Марији Магдалини од које потиче обичај да се за овај празник боје јаја, али и текстови о поливању девојака на Водени понедељак, другог дана Васкрса. Песме посвећене Васкрсу такође се налазе на њеним страницама, као и фотографије икона и фресака.

• Шта све обухвата „Видовданска читанка“?

„Видовданска читанка“ није посвећена само оном дану када се догодила Косовска битка, већ и оном сарајевском Видовдану, када је Гаврило Принцип извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, али и ономе Видовдану када се, случајно или не, у Версају, у Паризу, потписала капитулација Немачке на крају Првог светског рата. Без обзира што се те 1389. године догодио пораз на Косову пољу, Видовдан је прерастао у симбол надања за слободом и борбе за крст часни и слободу златну. Видовданска етика будила је снажни порив да се српски народ ослободи непријатељског јарма што је и успео. Но, догодила се 1945. година и тадашњи државни систем је скрајнуо обележавање Видовдана, а такво стање трајало је све до почетка 90-их година.

До те 1945. године Видовдан се обележавао, изузев ратних година, на Газиместану, Крушевцу, Вршцу, Сомбору, Сарајеву, далматинском Косову, Улцињу, Херцег Новом и многим другим местима. И у „Видовданској читанци“ приређене су примерене илустрације посвећене овом дану, коме је поезија српских песника, па и страних, посветила своје узвишене стихове.

Издавач овог трокњижја је Народно дело, из Новог Сада, а у „Божићној“ и „Васкршњој читанци“, суиздавач је Књижевна задруга Српског националног вијећа, из Подгорице.

Извор: Сомборске новине, 16.01.2026.