Српска васкршња читанка

Предговор

Пред нама је једна ретка, необична и веома корисна књига. Ретка, јер сабира преко потребна надахнућа исказана у проповедима, тематским текстовима, песмама, али не мање и илустрацијама фресака и икона, а све то мотивисано Страстном, Великом седмицом и празником над празницима - Васкрсом. Српска Васкршња Читанка је и необична јер повезује безбројне просторе, као и времена на којима су и у којима су православни Срби живели своја распећа али и васкрсења. Али, у исто време, ова књига је и ретко корисна јер она није тек ту пред нама да би се једном отворила и прочитала, него је то једна од, рекли бисмо слободно, настолних књига српске православне садашњости али и будућности.

Аутор и приређивач Српске Васкршње Читанке - Дејан Томић је један од ретких посленика српске културе, а посебно музике и књижевности, који овом уистину не тек само читанком него и антологијом обогаћује опус многих књига које је до сада написао и, или приредио. Марљивим али и прецизним ишчитавањем безбројних књига, часописа, летописа и посебно црквених календара из XIX-ог и XX-ог века Дејан Томић је одабрао импресиван број прозних и поетских текстова а у вези са значењем, смислом али и начином обележавања Страстне или Велике седмице као и самог Васкрса, и то у свим деловима нашег отачаства али не мање и српског расејања.

 

Читаву богословску али и поетску динамику ове читанке господин Дејан Томић је усмерио у духу првог текста у овој књизи, под називом Историја о Господу Исусу Христу - Страстна (Велика седмица), текста преузетог из часописа Епархије бачке Беседа од 20. марта 1869. Поменути текст већ само једном својом реченицом указује на посебан ритам, али и значај, који у богослужбеној години заузима седмица пред Васкрс: „Заиста Страстна или Велика седмица глава је и начело свију седмица црквене године.”

Ниједне грађевине, па тако ни оне књижевне, не бива без чврсто постављеног темеља. Зато слободно можемо рећи да је темељ ове Васкршње Читанке једна од највеличанственијих хришћанских проповеди икада изговорених, а то је - Пасхално слово светог Јована Златоустог.

Текстови, али и пробране песме, Светог Владике Николаја Охридског и Жичког заузимају посебно место у овој књизи дајући читавом садржају онај преко потребни ефекат контрапункта, а у смислу наглашавања особито важних богословских мисли нашег српског Златоуста. Такав је, између осталих, и текст о Васкрсу Да држимо веру отаца (Поздрав о Васкрсу, клиру и народу Епархије охридске из 1926. године). Издвојићемо овде две кључне реченице из тога текста, а кључне су јер у потпуности, питким и јасним гласом Светог Владике, казују оно што је „једино на потребу”. Каже у том тексту свети Николај: „Неимар Цркве Православне је Дух Божији, Свети и Животворни.” А мало даље у истом тексту Николај Жички се пита и одмах одговара: „Ко су светитељи? То су људи са васкрслим душама!”

 

Међу овде сабраним текстовима посебно се издваја и Васкршњи поздрав Митрополита скопског Јосифа из 1939. године. Сагледавајући свеколику историју рода људског мудри Митрополит Јосиф каже и ово: ,,И кад вавилонска кула овосветских мудровања почне пуцати и рушити се у прах и пепео, безпомоћном очајнику јавља се Христос. Он га отрже из наручја неумитне смрти и благо ословљава: ,,Ја сам пут, истина и живот, ко у Мене верује ако и умре живеће” (Јован 14,6)”.

 

Од не малог значаја је и текст Тихомира Р. Ђорђевића - Срби и Света Земља, написан на Крфу 1918. Поменути текст сведочи о дубоким везама између Срба и Свете Земље, везама које је успоставио сам отац српске духовности, просвете и културе - Свети Сава.

 

Није ни мало случајно што је ова књига названа Читанком. Читанка се чита и из ње се учи. Оно о чему нас учи ова Читанка сведоче и речи Епископа темишварског др Георгија (Летића) из његове Проповеди на Велики Петак из 1927.: ,,У школи крста учи се мудрост живота, стрпљење и издржљивост, храброст и умереност.”

 

Нарочита особеност ове Читанке јесте у веома хармоничном споју прозних и поетских текстова, јер се овде између наведених текстова проповеди и других чланака о Великој седмици и Васкрсу нижу и песме наших чувених песника: Душана Васиљева, Светог Владике Николаја, Јована Дучића, Петра Петровића Његоша, Љубомира П. Ненадовића, Јована Јовановића Змаја, Исаије Митровића, Милете Јакшића, Милана Цемовића и многих других. Читаочеву пажњу ће посебно привући текст Ораторијума Христос Васкрсе Драгутина Ј. Илића из 1909. године. Овај поетски Ораторијум укључује пет главних учесника као и народни хор. Надамо се, а и истовремено и желимо да текст овог Ораторијума инспирише неког од савремених српских композитора, па да ово јединствено поетско дело једног не тако далеког дана добије и своје музичко рухо.

 

Богатство Читанке које је пред нама употпуњују и бројне илустрације древних српских фресака и то како из манастира на Косову и Метохији, у Старој Србији, тако и икона великих мајстора попут Павла Симића, Христофора Жефаровића, Николе Алексића и многих других сликара из наших цркава и манастира од југа до севера, истока и запада, српског духовног простора.

 

Ова књига има и своју етнографску вредност јер многи текстови сведоче о начину празновања Васкрса, о српским пасхалним обичајима, али и о томе како се пред Васкрс постило у разним крајевима где су живели Срби. Посебан акценат је дат и празновању јединственог дечијег празника - Врбице, празника који претходи Страстној седмици. 

 

Ова Васкршња Читанка је не тек само књига него и духовно културни знак јединства свих православних Срба, и то како оних из Старе Србије, а онда и из свих делова нашег данашњег отачаства, као и из ближњег али и даљњег расејања: Од Сегедина и Сент Андреје па све до Трста, Беча, Чикага и Кливланда, као и оних са Крфа и из Солуна, са острва Бизерте али не мање и оних из логора у Нежидеру. На страницама ове књиге Христова страдања и Његово славно Васкрсење јесу својеврсни символ небројених мука али и радосних подизања мученичког српског рода, те зато ову Читанку видимо и као јединствени небо-земни одсјај Великог Петка и Васкрса у свеколикој српској историји.

 

Састављачу овог вредног дела, ревносном православном хришћанину, господину и брату Дејану Томићу нека је од Бога хвала на великом труду који је уложио у овај не мали духовно литерарни подвиг, подаривши нам овом Васкршњом Читанком драгоцени поклон, и то како за оне младе који се тек уче о снази прошлости рода свога, тако не мање и за оне по годинама старије, којима никада није на одмет да се подсете оних темеља на којима и сами стоје.

 

За сам крај овог предговора оставили смо једну реченицу из текста Светог Аве Јустина Поповића - Ускрс и Српски бесмртници, јер нам је она налик великом финалу ове раскошне прозно-поетске симфоније о празнику над празницима, а она гласи: ,, Ускрс је празник којим се празнује оно што је бесмртно и вечно у човеку.”

 

У манастиру Светога Саве у Либертивилу,

о дану Светог Николаја Охридског, Жичког и

Либертивилског, 18. марта 2025.

 

                                                       протојереј-ставрофор др Милош М. Весин

                                                       професор Богословског факултета у Либертивилу, САД