Видовданска читанка

ВИДОВДАН

Црква је један кров
Видовдан један дан
Косово једно једино поље
Божур један једини цвет
Под тај кров
На тај један дан
Где год смо били
Долазили смо у себе
Једном у години
А кад смо се посилили
Да можемо и без тог једног дана
И без тог једног јединог поља
И без тог једног јединог цвета
И без тог једног крова
Тај кров смо расковали
Тај дан заборавили
То поље напустили
Тај цвет искоренили
И тако себе раскопали
Поскитали се и погубили
Да је тај дан и тај кров и то поље
И тај цвет
Некоме ко нема
Ни такав дан ни такав кров
Ни такво поље
Ни такав цвет

Знао би какав је то дан
И какав је то кров
И какво је то поље
И какав је то цвет.
И не би се одвајао
Ни од таквог дана
Ни од таквог крова
Ни од таквог поља
Ни од таквог цвета
Ни од себе сама
А ми који имамо
И тај један једини дан
И тај један једини кров
И то једино једино поље
И тај један једини цвет
Нисмо имали себе
А тај један дан
И тај један једини кров
И то једно једино поље
И тај један једини цвет
Није имао нас
Да ли нас има или нас нема
Највидније је на Видовдан
На тај један једини дан
Под тим једним јединим кровом
На том једном једином пољу
Са тим једним јединим цветом
Кад се види јасно као дан
Је ли се обистинила реч
Има ли вас нема
Речена на тај један једини дан
На том једном једином пољу

Ако не буде нас
Неће бити ни тог једног јединог дана
Ни тог једног јединог крова
Ни тог једног јединог поља
Ни тог једног јединог цвета
Залуд би освитао тај један једини дан
Ако не би освануо у нама
Залуду би нас закровио споља
Тај један једини кров
Ако не би био засвођен изнутра
Залуд би то једно једино поље
Боравило под небесима
Ако га не би било и у нама
Залуд би по њему цветао
И тај један једини цвет
Ако се не би укоренио у духу
И постао слово
Што сија у разуму
И светли у душама

Матија Бећковић